EMOTIVNA SCENA U MLADENOVCU, APLAUZ, ZAGRLJAJI I SUZE: Ovako se u penziju ispraća direktor škole koga svi vole, dečija ljubav je najiskrenija (FOTO/VIDEO)

– Ljudi moji teško ću išta da kažem… – sa suzama u očima uspeo je direktor Tomčić da započne svoj govor, nakon što posle devet godina provedenih na ovom mestu, a u svojoj 65. godini odlazi u penziju.

– Pamtićemo ga po dobroti – rekla je Milanka Čubrilo jedna od koleginica i dodala da je Tomčić uvek imao razumevanje za nove ideje inovacije…

Druge kolege se slažu i dodaju da od kada je on postao direktor, kolektiv je kompaktan i složan.

Deca i kolektiv od omiljenog direktora oprostili su se i na Fejsbuk profilu škole:

„Da bi se dosegla istinska sreća i pravo ispunjenje na profesionalnom planu, treba raditi ono što voliš, dati od sebe najbolje što imaš, sve svoje talente i sposobnosti, i utkati ogromne količine ljubavi. Upravo ovaj princip koristio je u svom radu naš cenjeni direktor škole gospodin Milisav Tomčić, koji je najpre radio kao nastavnik tehnike i tehnologije, a zatim je skoro jednu deceniju proveo na poziciji direktora OŠ ‘Sveti Sava’ u Mladenovcu“, navodi se na Fejsbuk profilu škole.

Kako kažu dalje, od prvog do poslednjeg radnog dana radio je istom energijom, istim stvaralačkim žarom, istom voljom kako bi sve bilo besprekorno, ne zapostavljajući ni jedan segment školskog života.

„Koliko je bio dobar u svom poslu i koliko je bio dobar kao čovek, najbolje govori činjenica da su svi članovi kolektiva, bez izuzetka, odlučili da mu se zahvale i pripreme iznenađenje za dostojanstven ispraćaj u penziju, a period njegovog rukovođenja školom ostaće zauvek urezan u sećanju svih zaposlenih i zlatnim slovima ispisan u istoriji škole“, pišu i dodaju:

– Strogost i dobrota tanko isprepletani u ovom divnom čoveku, omogućili su autoritet i poštovanje, a znanje, strpljenje, iskrenost i jednostavnost, pronašli su najkraći put za sticanje poverenja, sigurnosti i slobode. Odgovoran, vredan, precizan, pedantan i sposoban, naučio je članove kolektiva redu, radu i disciplini, a svojim svetlim primerom u obrazovnom sistemu predstavljaće uzor mlađim generacijama koje se mogu ugledati, diviti i pokloniti.

Kažu i da je škola bila njegova druga kuća i za nju je radio najbolje što je mogao.

Uložio je, kažu, sve svoje sposobnosti i godine života da naša škola radi, stvara, napreduje i niže uspehe na takmičenjima, da iznedri generacije uspešnih mladih ljudi. Svojim primerom podsticao je nastavnike da se usavršavaju i profesionalno napreduju. Sa iskrenom radošću i velikim entuzijazmom je pozdravljao svaku novu ideju i pružao bezrezervnu podršku zaposlenima u ostvarenju, zbog čega su mnogi bili dodatno motivisani.

Bio im je i prijatelj – svako od članova kolektiva je imao slobodu da bez ustručavanja zakorači u direktorovu kancelariju, porazgovara, predloži, potraži savet ili pomoć.

„Uspeo je da ujedini sve članove kolektiva, da uspostavi sjajne međuljudske odnose, da škola postane prijatno i podsticajno radno okruženje bez zavisti, ljubomore, i svađe, gde smo jedni drugima podrška i pomoć“, kažu njegove kolege.

Umeo da prepozna dečje brige, strepnju i tugu

Od momenta kada kroči u školsko dvorište, direktor je donosio sa sobom pozitivnu energiju, osmeh, toplu ljudsku reč i šalu, sve ono što je potrebno deci, a oni se se u njegovom prisustvu osećali zaštićeno i spokojno, kažu.

Umeo je da prepozna dečje brige, strepnju i tugu… Nikada, kažu, nije ostao ravnodušan prema problemima koja se javljaju među nestašnom decom i konstruktivno ih je rešavao.

„Istinski smo uživali u radu proteklih godina i zahvaljujemo se na svim lepim trenucima saradnje, a bilo ih je mnogo! Cenjenom direktoru, koji je svojom odnosom prema deci, školi, zaposlenima i ostalim prijateljima škole zadobio iskreno poverenje, poštovanje i uvažavanje, želimo da što duže uživa u penziji, da kreativno i korisno provodi slobodno vreme okružen dragim i voljenim osobama i da uživa sa svojim unucima!“, kažu na kraju zaposleni u OŠ „Sveti Sava u Mladenovcu.

Kako su rekli nastavnici škole, bicikl su mu poklonili kako bi u vikendici mogao da uživa u penzionerskim danima, sa svojim unucima, a što mu je i najveća želja.