SKANDALOZNO KOSOVO JE U SAVETU EVROPE: Usvojena preporuka Dore Bakojani da bude primnjeno u tu organizaciju

Parlamentarna skupština Saveta Evrope u poslepodnevnom delu sednice usvojila je preporuku za prijem tzv. Kosova u tu međunarodnu organizaciju.

Poslanici Parlamentarne skupštine Saveta Evrope (PSSE) usvojili su večeras dvotrećinskom većinom izveštaj Dore Bakojani, kojim se Komitetu ministara SE preporučuje da prihvati aplikaciju Kosova za članstvo u toj organizaciji.

Nakon današnje rasprave, za izveštaj je glasao 131 poslanik od 171 prisutnog. Protiv je bilo 29, dok je 11 bilo uzdržano.

Podsetimo, pred poslanicima je danas bio Nacrt Mišljenja o zahtevu Kosova za članstvo, koji preporučuje ulazak Kosova u Savet Evrope. Dokument koji je sačinila grčka poslanica Dora Bakojanis usvojio je 27. marta Komitet PSSE za politička pitanja i demokratiju. Ona je danas u obraćanju ponovila ukratko sadržaj dokumenta.

Izvestilac Dora Bakojani predložila je Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope (PSSE) da Komitetu ministara SE preporuči prijem Kosova u tu organizaciju.

„Izveštaj o aplikaciji Kosova, o kojem će glasati Parlamentarna skupština Saveta Evrope, ne dotiče se pitanja priznanja ili ne priznavanja statusa Kosova, već to ostaje prerogativ država“, naglasila je ona.

„Ovo je komplikovano pitanje sa kojim se nikada nismo suočili i zato smatram da nema boljeg mesta od PSSE za takav razgovor“, rekla je Bakojani u raspravi u PSSE.

Podsećajući na proces kojim je Komitet ministara SE zatražio od nje kao izvestitelja da sačini izveštaj o aplikaciji Kosova, Bakojani je istakla da je Kosovo funkcionalna parlamentarna demokratija, ali da su konstatovana tri ključna problema – poštovanje odluke Ustavnog suda u slučaju imovine manastira Visoki Dečani, eksproprijacije i uspostavljanje Zajednice srpskih opština.

Bakojani je rekla da je Kosovo uspešno rešilo ono što je identifikovano kao najvažniji slučaj kršanje vladavine prava na Kosovu, odnosno primena odluke Ustavnog suda.

Ona je navela da će svaki slučaj nelegalne eksproprijacije imovine biti tema pred Evropskim sudom za ljudska prava, dok je najvažnija tema za srpsku zajednicu ZSO, ugaoni kamen u dijalogu Beograda i Prištine, pomenuvši i deo iz Ohridskog sporazuma da se sve u pregovorima o ZSO mora odvijati unutar dijaloga.

Bakojani je naglasila da je od objave izveštaja dobila brojne kritike i lične uvrede na svoj račun, pre svega od država koje ne priznaju nezavisnost Kosova.

„Da je Komitet ministara tražio moj stav o državnosti Kosova, nikada ne bih prihvatila ulogu izvestioca, ali ne radi se o tome i ovo smatram kao važan dokaz svog integriteta“, rekla je Bakojani.

Rasprava o tački dnevnog reda pod nazivom „Zahtev Kosova za članstvo u Savetu Evrope“ na plenarnoj sednici počela je nešto pre 17.30.

Bakojani je navela da smatra da bi ovo telo trebalo da pošalje preporuku Komitetu ministara za članstvo tzv. Kosova u Savet Evrope.

Bakojani je navela da smatra da bi ovo telo trebalo da pošalje preporuku Komitetu ministara za članstvo tzv. Kosova u Savet Evrope.

Bakojani je istakla da se njen izveštaj ne bavi statusom tzv. Kosova, jer, da je to od nje traženo, kako je dodala, svakako ne bi preuzela funkciju izvestioca i saglasila bi se sa stavom Grčke.

Ona je naglasila da Savet Evrope obeležava 75. godišnjicu postojanja, i da je u tih sedam i po decenija radio na zaštiti ljudskih prava, demokratije i vladavini prava širom Evrope.

Tim principima, kazala je, rukovodila se i u izradi ovog izveštaja.

Navela je da je tokom svog rada dugog 301 dan obavila dve posete, imala četiri različite sednice i više desetina sastanaka širom Evrope, te da „nijedan kamen nije ostao neokrenut u pripremi izveštaja“.

– Ovaj izveštaj je posvećen ljudskim pravima, demokratiji i vladavini prava u regionu. Od početka sam rekla da on nema nikakve veze sa priznanjem ili nepriznanjem Kosova, to ostaje na državama članice – podvukla je ona.

Bakojani je istakla da su, i pored pogoršanja situacije, posebno u vezi odnosa prema manjinskim zajednicama, vlasti odlučne da promene stanje.

Prva je implementacije odluke Ustavnog suda u vezi imovine manastira Visoki Dečani, drugi vezano za eksproprijaciju imovine manjinskih zajednica i treće uspostavljanje Zajednice srpskih opstina.

Grupacije podeljene, iznose argumente za i protiv

Većina predstavnika političkih grupacija u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope (PSSE) priznala je da unutar svojih redova nema jedinstven stav o aplikaciji tzv. Kosova za članstvo u SE, a jedini koji su otvoreno rekli da neće glasati za izveštaj Dore Bakojani su evropski konzervativci.

Izvestical Ujedinjene evropske levice Aleksis Cipras istakao je da su u toj grupi različite pozicije o aplikaciji Prištine u SE.

Ukazala je da je u svom izveštaju podvukla tri stvari koje je potrebno hitno sprovesti.

„Nema lakih rešenja za mir. Sve odluke koje nas vode napred su teške i imaju poltičku cenu, ali ona je vredna jer može napraviti razliku između rata i mira“, naglasio je on.

– Priština je odlučila da primeni odluku Ustavnog suda o manastoiru Visoki Dečani, ali želim da budem jasan da to nije dovoljno da se podrži članstvo – rekao je Cipras, podsećajući na ozbiljne eskalacije, neke zbog odluke Beograda, neke zbog odluke Prištine.

Predstavnik socijalista Frank Švabe ocenio je da je ovo istorijski momentat i da će podržati izveštaj Bakojani, a pozvao je da se odbiju svi predloženi amandmani. Predstavnica Evropske narodne partije Ingjerd Šije istakla je da ta politička grupacija nema jedinstven stav o ovom pitanju, ali se raduje debati i različitim mišljenjima.

Norveška je među prvim zemljama priznala nezavisnost tzv.Kosova i Aljbin Kurti je potvrdio da je spreman da potpiše Nacrt statuta ZSO, a naše jasno očekivanje je da se to dogodi bez nepotrebnog odlaganja, rekla je ona.

Ako i kada Priština postane član SE, biće pod procesom monitoringa, dodala je.

Predstavnik evropskih konzervativaca Žolt Nemet rekao je da ta grupacija podržava članstvo Prištine u SE, ali su tri važna razloga zašto neće podržati izveštaj Bakojani.

„Kosovo nije ispunilo sve svoje obaveze, već samo jednu od tri. Drugi razlog je Srbija, jer se ovim krši njena spoljna i unutrašnja stabilonost. U čijem interesu je da destabilizuje jednu takvu zemlju“, upitao je Nemet.

Treći razlog, dodao je, jeste da je ovo suprotno principima ove organizacije, koja treba da služi regionalnoj stabilnosti.

Za usvajanje predloga potrebno je da glasa dve trećine prisutnih poslanika PSSE.

Ranije danas, šefica srpske delegacije u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope Biljana Pantić Pilja izjavila je da je Odbor za politička pitanja i demokratiju PSSE glasao protiv svih amandmana koje je predložila srpska delegacija, kao i protiv amandmana koje su predložili članovi italijanske delegacije i član delegacije Mađarske i najavila ulaganje prigovora.

Pilja je u izjavi za Tanjug dodala da su amandmani odbijeni velikom većinom i da se samim tim neće razmatrati na plenarnoj sednici PS SE, osim ukoliko se ne uloži prigovor.

Poslanica iz redova Evropske narodne partije i šefica delegacije Srbije u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope Biljana Pantić Pilja istakla je da je izvestilac Dora Bakojani, predlogom da Priština postane član SE, prekršila norme međunarodnog prava i principe na kojima je Savet Evrope osnovan.

„Ući ćete u istoriju zbog kršenja normi međunarodnog prava“, rekla je Pantić Pilja, podsećajući Bakojani da je sama u izveštaju navela tri uslova za članstvo Prištine.

Pantić Pilja je rekla da je sama Bakojani napisala da je uspostavljanje Zajednica srpskih opština neophodan uslov za efikasnu zaštitu nacionalne manjine.

– Ovo je presedan kojim ćete otvoriti Pandorinu kutiju i pitanje je čija zemlja je sledeća koja će iskoristiti ovaj presedan – naglasila je ona, podsećajući na odluku prištinskih vlasti da ne dozvoli uvoz srpske robe i zabranu upotrebe dinara.

– Ako dozvolite Kosovu da pristupi SE bez uspostavljanja ZSO, Zajednica nikada neće biti uspostavljena. Vi ste rekli i napisali da uspostavljanje ZSO smatrate neophodnim uslovom za zaštitu manjinskih prava. Zašto ne govorite o ljudskim pravima Srba na Kosovu i Metohiji. Od kada je Kurtijeva vlada na vlasti etničko čišćenje srpske zajednice je u toku. Masovni egzodus je u toku i 14 odsto Srba napustilo je Kosovo i Metohiju. Srbi su izloženi dnevnim napadima. A vi ne brinete za to. Prištinske vlasti hapse, plaše i pucaju na Srbe. Deset meseci zabranjuje se ulazak srpske robe na Kosovo, uklonjene su ćiriličke table, a dinar je zabranjen što ugrožava živote preostalih Srba – objasnila je ona.

Podsetila je da niko nije odgovarao za pokušaj ubistva dvojice dečaka proteklog Božića.

– A Vi ste odlučili da nagradite sve te jednostrane mere Prištine sa viznom liberalizacijom, prijemom u Nato i u SE. Pokazujete da vam teritorijalni inetgritet i suverneitet ništa ne znače. Status naše južne pokrajine jasno je regulisan Rezolucijom UN 1244 i Kosovo i Metohija će uvek biti deo Srbije. Možda smo mala zemlja, ali za razliku od vas imamo integritet i nećemo se nikada predati i pokoriti – podvukla je Pantić Pilja.

Ona je istakla da će Srbija razmotriti da li će ostati članica organizacije koja krši međunarodno pravo.

Šefica delegacije Crne Gore Maja Vukićević rekla je da ona neće podržati izveštaj Dore Bakojani, iako će iz delegacije Crne Gore biti glasova i za članstvo Prištine u SE.

„Nema lakih rešenja za mir. Sve odluke koje nas vode napred su teške i imaju poltičku cenu, ali ona je vredna jer može napraviti razliku između rata i mira“, naglasio je on.

– Priština je odlučila da primeni odluku Ustavnog suda o manastoiru Visoki Dečani, ali želim da budem jasan da to nije dovoljno da se podrži članstvo – rekao je Cipras, podsećajući na ozbiljne eskalacije, neke zbog odluke Beograda, neke zbog odluke Prištine.

Predstavnik socijalista Frank Švabe ocenio je da je ovo istorijski momentat i da će podržati izveštaj Bakojani, a pozvao je da se odbiju svi predloženi amandmani. Predstavnica Evropske narodne partije Ingjerd Šije istakla je da ta politička grupacija nema jedinstven stav o ovom pitanju, ali se raduje debati i različitim mišljenjima.

Norveška je među prvim zemljama priznala nezavisnost tzv.Kosova i Aljbin Kurti je potvrdio da je spreman da potpiše Nacrt statuta ZSO, a naše jasno očekivanje je da se to dogodi bez nepotrebnog odlaganja, rekla je ona.

Ako i kada Priština postane član SE, biće pod procesom monitoringa, dodala je.

Predstavnik evropskih konzervativaca Žolt Nemet rekao je da ta grupacija podržava članstvo Prištine u SE, ali su tri važna razloga zašto neće podržati izveštaj Bakojani.

„Kosovo nije ispunilo sve svoje obaveze, već samo jednu od tri. Drugi razlog je Srbija, jer se ovim krši njena spoljna i unutrašnja stabilonost. U čijem interesu je da destabilizuje jednu takvu zemlju“, upitao je Nemet.

Treći razlog, dodao je, jeste da je ovo suprotno principima ove organizacije, koja treba da služi regionalnoj stabilnosti.

Za usvajanje predloga potrebno je da glasa dve trećine prisutnih poslanika PSSE.

Predlog Dore Bakojani podržale su političke grupe Alijanse liberala i demokrata za Evropu (ALDE), grupa Evropske narodne partije (EPP/CD), i grupa socijalista, demokrata i zelenih (SOC).

Predstavnik grupe liberala i demokrata (ALDE) negadašnji premijer Grčke Aleksis Cipras rekao je tokom rasprave da je Priština „konačno“ odlučila da primeni odluke Ustavnog suda o manastiru Dečani, ali je dodao da to ne može biti dovoljno za podršku pristupanju. On je rekao da su potrebne akcije u vezi sa zakonom o eksproprijaciji i dobronamerni predlozi za formiranje Zajednice srpskih opština, uključujući i mapu puta.

Predstavnik mađarske delegacije Zolt Nemet rekao je da Evropska konzervativna partija, iako u principu podržava članstvo Kosova u PS SE, ne može da prihvati izveštaj Bakojani.

On je naveo da je neformiranje ZSO prvi razlog i dodao da ukoliko PS SE odustane od toga sumnja da će kosovske vlasti ikada formirati ZSO i upitao predstavnike Odbora za politička pitanja zbog čega nisu prihvatili dva amandmana koji se tiču tog pitanja.

„Nadam se da će Komitet ministara biti malo mudriji od nas i uspeti da ubedi Kosovo da je ZSO od suštinskog značaja za članstvo u SE. Nadam se da ćemo uspeti da zadržimo Srbiju u Savetu Evrope i uticaj Saveta Evrope u odnosu na regionalnu stabilnost Zapadnog Balkana“, rekao je Nemet.

Nemački zastupnik Frank Švabe pohvalio je izveštaj o Kosovu i pozvao da „toj zemlji bude omogućeno članstvo“, dok je Žolt Nemer (Zsolt Nemeth) iz Mađarske, kao predstavnik Evropske konzervativne stranke, rekao je da je protiv predstavljenog izveštaja.

Julijan Bulaj, poslanik iz Rumunije, zemlje koja ne priznaje nezavisnost Kosova, rekao je u govoru nakon Bakojani kako je Kosovo spremno i da zaslužuje da uđe u Savet u Evrope.

On je naveo da očekuje da ta „zemlja ispuni obaveze koje proizlaze iz članstva“

„Ne treba da idemo na pogrešan put poput Republike Srpske za Kosovo“, izjavio je Bulaj.

„Naša borba nije za države, već za prava pojedinaca. Branimo prava pojedinaca, a ne država i etničkih grupa. Kosovo je spremno i zaslužuje bude primljeno u Savet Evrope, ali mora da osigura odgovarajuću zaštitu srpske zajednice“, rekao je Bulaj. Član iz Italije Pjero Fasino izjavio je da je sporazum između Beograda i Prištine ključan, ali da je preduslov formiranje Zajednice spskih opština.

Predsednik Skupštine Kosova Gljauk Konjufca ocenio je danas da bi eventualni uslov formiranja Zajednice opština sa srpskom većinom (ZSO) za članstvo Kosova u Savetu Evrope (SE) bio – nepošten.

„Dora Bakojanis je rekla da Kosovo ima samo jedan kriterijum za članstvo, a to je pitanje imovine Manastira (Dečani). Drugih dodatnih uslova nema. Ako druge zemlje žele da nameću dodatne uslove, mislim da je to neprihvatljivo, nepošteno, namerno nanošenje štete Republici Kosovo i njenim interesima“, kazao je Konjufca.

Dodao je da će se Kosovo držati samo onoga što piše u izveštaju grčke poslanice Bakojanis.

„Ne piše ništa o Zajednici pre članstva, već posle članstva. SE je saopštio da će formirati komisiju za praćenje narednih koraka Kosova u primeni takozvanih postojećih sporazuma sa Srbijom, među kojima može biti i Zajednica“, rekao je Konjufca posle učešća na Forumu za žene, mir i bezbednost.

ZSO je obaveza nakon članstva, kazao je on i dodao da bi uslovljavanje prijemea u SE formiranjem ZSO „bilo u interesu izaslanika dijaloga Miroslava Lajčaka“.