DA LI JE NATO DOBIO RAT PROTIV SRJ: Poznati general progovorio i otkrio istinu – ovako su to uradili…

Dvojica autora upoznala su se na doktorskim studijama na njujorškom univerzitetu Kolumbija, a njihov zajednički doktorat na temu agresija NATO na SRJ iz 2002. godine u naučnoj i medijskoj javnosti prvi je otkrio skrivenu prirodu oružanog napada zapadne Alijanse na suverenu zemlju.

Dr Kurmon, u razgovoru za „Novosti“, u trenutku kada obeležavamo 25 godina od bombardovanja SRJ, ističe da u naučnoj studiji koju je potpisao sa Ribnikarom stoji da je takozvani demokratski Zapad uz pomoć NATO izvršio zločinačku agresiju bez presedana, u jednom od najasimetričnijih ratova u ljudskoj istoriji. Omer snaga iznosio je 600 prema 1 (u najboljem slučaju), ali u tom ratu ciljevi nisu postignuti dotad nezabeleženim kinetičkim ratom, nego političkim dogovorom. Kada smo kontaktirali sa profesorom Kurmonom na Katoličkom univerzitetu u Lilu, bio je prijatno iznenađen jer smo ga se setili i podsetili na značajno delo s početka njegove karijere.

– To je bila karakteristika koja je Darka i mene najviše zanimala, pogotovo što se ponavljala u mnogim sukobima iz prošlosti, ali i u novije vreme, kao u Iraku ili Avganistanu. Jači tvrdi da je pobedio, ali ne može da sprovede novu bezbednosnu paradigmu i kontroliše teritoriju, kada slabija strana ima hrabrosti da se upusti u asimetrično ratovanje.

*Disertacija „Asimetrični ratovi – Kosovo“ izazvala je medijsku pažnju javnosti u Francuskoj i u svetu?

– Objavljena je u Francuskoj nekoliko meseci pre nego što je prevedena na srpski, u leto 2002, a ažurirana verzija objavljena je 2009. godine, obe kod istaknutih izdavača. Dobila je veliku pažnju, posebno u strateškim krugovima. Više od dve decenije kasnije, još se identifikuje kao referenca u ovoj oblasti.

*Tokom pisanja upoznali ste se sa najrelevantnijim srpskim vojnim i političkim izvorima. Kakav je vaš utisak? 

– Ribnikar je bio zadužen da se približi srpskim izvorima, pošto je paralelno radio na doktorskoj tezi u Parizu. Zajedno smo imali mnogo sastanaka kako bismo identifikovali najzanimljivije izvore koji bi pothranili naše teze o asimetričnom ratovanju. Kao istoričar, uradio sam isto što se tiče istorijskih pozadina. To je veoma dobar primer savršenog povezivanja kompetencija.

Sukob doveo do nezavisnosti Kosova i rezultirao rastom jaza
između članica NATO i Rusije

*Da li ste imali predrasude prema „genocidnim Srbima“ u ratovima devedesetih?

– Moja savest mladog Evropljanina navela me je da u julu 1991. otputujem, ne razmišljajući o mogućim posledicama, u Sloveniju i Hrvatsku. Tek godinama kasnije, nakon rata u Bosni, prvi put sam proputovao ostatak Zapadnog Balkana. To nije moja oblast stručnosti, ali sam, kao i svi, bio prestravljen povratkom nasilju u Jugoslaviji devedesetih godina. Ipak, nikada nisam verovao u manihejski tretman sukoba (dobro protiv zla).

*Posle 1999. godine usledio je sumrak međunarodnog prava?

– Zanimljivo, sa Darkom sam se sreo 1998-1999, dok smo bili studenti na Kolumbija univerzitetu. Kosovski rat smo pratili iz SAD, sa strahom da će imati štetne posledice. Nakon što sam se vratio u Francusku, pridružio sam se IRIS, jednom od najuglednijih francuskih istraživačkih centara i fokusirao se na međunarodni poredak koji je usledio nakon terorističkog napada 11. septembra 2001. u Njujorku. Stvari su se promenile kada su SAD pokrenule rat u Iraku bez mandata UN, i to je izazvalo ne samo skepticizam u pogledu sposobnosti Ujedinjenih nacija da oblikuju svetski poredak, već i opozicije između velikih sila i svih vrsta aktera, državnih i nedržavnih.