NADA POSLEDNJA UMIRE: Već 25 godina porodice kidnapovanih novinara Slavuja i Perenića čekaju istinu

 I danas, kao i svake godine na mestu otmice okupila se porodica Slavuj i Perenić, kao i kolege novinari iz Udruženja novinara Srbije, ali i šef misije OEBS-a u Prištini Majkl Devenport.

Perenić i Slavuj poslednji put su viđeni na putu u blizini manastira Sveti Vrači kod Zočišta, kada su pošli u ovaj manastir kako bi uradili reportažu o povratku otetih monaha.

– Ja bih htela da se zahvalim ovim ljudima što nisu dozvolili da ovo padne u zaborav. Imam utisak da jedino to možemo, da ih branimo od zaborava. Ostalo, mislim da, nemoćni smo jednostavno. Valjda će neko da se smiluje i da reši, da nam ovu agoniju konačno prekine – rekla je Rankova supruga, Snežana Perenić.

Bratanac Đura Slavuja, Predrag Slavuj kaže da se njegova porodica još uvek nada da su čuda moguća.

SRBI NA KIM ZABRINUTI: Zalihe pri KRAJU – uskoro ostaju bez LEKOVA!

– Već 25 godina se nadamo barem nekoj reči, nešto da se sazna, da se završi. Nadamo se u Boga, da su čuda moguća – poručuje Slavuj.

Šef misije OEBS-a u Prištini Majkl Devenport istakao je da je današnje okupljanje podsetnik na Slavujov i Perenićev rad, na njihovu hrabrost, kao i na opasnost sa kojom su se novinari suočavali tokom izveštavanja za vreme sukoba 1999. godine.

– Želimo da istaknemo da je sećanje na nestale novinare deo kontinuiranih napora OEBS-a, da uključi porodice žrtava, da podstaknemo važnost javnog diskursa na ovu temu, i da podignemo svest javnosti sa jedne strane i svest institucija sa druge strane, institucija za odgovornošću, za vladavinu prava i o važnosti na kraju okončanja nekažnjivanja. Želim da navedem da okončanje nekažnjivanja, nekažnjavanje takvih krivičnih dela zahteva efikasne, nepristrasne istrage kako bi se svi odgovorni izveli pred lice pravde – kazao je Devenport.

Takođe je izrazio zabrinutost i zbog sve većeg broja napada i pretnji usmerenih na novinare i druge medijske radnike, uključujući i one koji dolaze, kako je rekao, iz nevećinskih zajednica. Svake godine uz porodice Slavuj i Perenić, kolege novinari postavljaju samo jedno pitanje: Gde su?

„UMREĆU SA SVOJIM BOLOM“: Potresno svedočenje Dragice Božanić, kojoj su sin i muž UBIJENI na Kosovu i Metohiji

– Horde pravosudnih radnika, službenika, međunarodnih misija su prošle Kosovom za tih 25 godina i retko ko se osvrnuo na te ljude, retko ko se osvrnuo na porodice nestalih da vide kako su, šta rade i da im konačno ponudi jedino što oni traže, a to je istina o njihovim najmilijima. Ove godine mogu da kažem imali smo čak i sreće, zatekli smo celu spomen ploču, što prethodnih godina često je znao da ne bude slučaj – rekla je predsednica Društva novinara Kosova i Metohije Ivana Vanovac.

A spomen ploču novinarima Đuru Slavuju i Ranku Pereniću albanski vandali rušili su osam puta.

Na njoj na srpskom i albanskom jeziku piše „Ovde su 21. avgusta 1998. godine nestali naše kolege novinari Ranko Perenić i Đuro Slavuj, tražimo ih„.

– Nestanak novinara, napad na novinare, ubistva novinara nisu samo pitanje porodice i nas kolega, to su napadi na demokratiju, ubistva demokratije i svih civilizacijskih vrednosti. Mi smo ovde bili svedoci kao što je Ivana spomenula raznih misija koje su trebale da donesu istinu i pravdu. To što oni nisu uradili je poraz demorkatije i svih civilizacijskih vrednosti – naglasila je novinarka Jelena Petković, koja je radila istraživanje o nestalim novinarima.

Od 1998. do 2005. godine na Kosovu i Metohiji kidnapovano je i ubijeno 17 novinara i medijiskih radnika na srpskom i albanskom jeziku.

– Kako je moguće da na tako malom prostoru evo već 25 godina ne znamo šta se to dogodilo. Ali ova profesija i na prvom mestu istina je pokazala da se ne može ućutkati, jer 25 godina ponavljamo, tražimo ih, jer 25 godina praznina, bol, osećaj ostavljenosti i bespomoćnosti govori da tako ne može i da ovaj sistem, koji je te ljude oteo i koji očigledno vlada, mora nekad da položi račune – istakao je predsednik Udruženja novinara Srbije Živojin Rakočević.

Mesto nestanka Slavuja i Perenića nalazi se na putu između Velike Hoče i Zočišta. Ovaj deo je 1998. godine bio kontrolom takozvane Oslobodilačke vojske Kosova. Za ubistva i kidnapovanja novinara u našoj južnoj pokrajini do sada nikada niko nije odgovarao.