Usvojena Rezolucija o primeni zajedničke spoljne i bezbednosne politike EU

Evropski parlament usvojio je danas Rezoluciju o primeni zajedničke spoljne i bezbednosne politike EU (ZSBP), u kojoj se, u delu koji se odnosi na Srbiju, navodi da Beograd mora da se uskladi sa spoljnom politikom Unije.

Rezolucija je usvojena sa 407 glasova „za“, 92 glasova „protiv“ i 142 uzdržanih, a u toku glasanja veliki broj amandmana bio je odbijen.

U rezoluciji, kada je reč o Srbiji, navodi se da Evropski parlament „žali zbog kontinuirano niskog stepena usklađenosti Srbije“ sa ZSBP i ponavlja da bi „nova pregovaračka poglavlja trebalo da budu otvorena tek kada Srbija ojača svoju predanost reformama u područjima demokratije i vladavine prava i pokaže da je u potpunosti usklađena sa spoljnom politikom EU“.

POHVALE ZA SRBIJU: Parlamentarna skupština Saveta Evrope u nacrtu rezolucije za Srbiju pozdravila napredak u više oblasti

U rezoluciji EP, čiji je autor predsednik komiteta za spoljne poslove EP, Nemac David Mekalister, navodi se da Srbija, kao zemlja koja teži evropskoj integraciji, “mora da se pridržava zajedničkih vrednosti i prava EU“.

Osnov rezolucije su, kako se navodi, tektonske promene koje su nastale u geopolitičkom okruženju i rezultat su ruske vojne agresije na Ukrajinu i drugih međunarodnih izazova.

Kada je reč o politici EU prema Zapadnom Balkanu, naglašava se da je na ZB potrebno da zemlje kandidati i potencijalne zemlje kandidati u potpunosti usklade svoje politike sa ZSBP, posebno s politikom sankcija protiv trećih zemalja.

U rezoluciji se, kako se moglo čuti tokom debate u EP, pozivaju Evropska komisija i države članice da se koriste ovom politikom kao alatom za poboljšanje saradnje sa zemljama Zapadnog Balkana.

Ističe se i snažna podrška EP evropskoj budućnosti zemalja Zapadnog Balkana i njihovom dovođenju do statusa punopravnih članica Unije.

U vezi sa BiH poziva se da se donesu „ciljane sankcije protiv destabilizirajućih aktera u Bosni i Hercegovini, uključujući onih koji ugrožavaju njenu suverenost i teritorijalnu celovitost, posebno Milorada Dodika“, i pozivaju sve države članice da daju svoj glas za ovaj korak.

Rezolucija izražava zabrinutost u vezi sa sadržajem i „načinom na koji su izmenjeni izborni zakon Bosne i Hercegovine i Ustav Federacije Bosne i Hercegovine, s obzirom na to da je visoki predstavnik za BiH izmene predložio na dan izbora, što bi moglo ugroziti demokratski legitimitet i učvrstiti etno-nacionalizam“.

Osim toga, rezolucijom se poziva visoki predstavnik i države članice da produže mandat operacije EUFOR “Altea“, ali i da se „na odgovarajući način pripreme za alternativne scenarije“. U tekstu se izražava zabrinutost zbog rada komesara za proširenje Olivera Varheljija i “navoda da komesar za susedstvo i proširenje namerno nastoji da zaobiđe i potkopa ulogu demokratskih reformi i reformi vladavine prava u zemljama koje hoće da se pridruže Uniji“.

U tekstu se s tim u vezi apeluje na EK “da pokrene nezavisnu i nepristrasnu istragu o tome da li postupanje i politika koju zagovara komesar za susedstvo i proširenje predstavlja kršenje Kodeksa ponašanja članova Evropske komisije i njegovih obveza“.

Tokom rasprave o rezoluciji rečeno je da je potrebno istaći da EU mora da pojača „verodostojnost procesa proširenja na način da se očuva njegova utemeljenost na zaslugama, između ostalog u pogledu demokratije, osnovnih prava i vladavine prava u okviru poglavlja 23 i 24 u revidiranoj metodologiji proširenja, izbegavajući pritom politizaciju procesa proširenja zbog bilateralnih sporova“. EP poziva države članice da određene odluke u pitanjima ZSBP, bez vojnih implikacija, donose kvalifikovanom većinom, “posebno ako se one odnose na sankcije i ljudska prava“. Rezolucije Evropskog parlamenta nisu pravno ni politički obavezujuće za države članice EU, niti ostale evropske institucije.