GODIŠNJICA SMRTI: Slobodan Milošević umro u Hagu na današnji dan pre 18 godina, POŠTOVACI mu odaju poštu i danas

Milošević je umro 11. marta 2006. godine u Sheveningenu, a sahranjen je u dvorištu porodične kuće u Požarevcu.

Rođen je 20. avgusta 1941. godine u Požarevcu, gde je završio gimnaziju, a diplomirao je na Pravnom fakultetu u Beogradu.

ISPOVEST SESTRE ZORANA ĐINĐIĆA: Ona mu je prva ljubav, zbog OVOG bio je spreman sve da ostavi

Na prvim višestranačkim izborima, decembra 1990. godine, izabran je za predsednika Srbije, a nešto ranije iste godine za prvog predsednika Socijalističke partije Srbije, nastale ujedinjenjem Saveza komunista Srbije i Socijalističkog saveza radnog naroda Srbije.

Na čelu SPS nalazio se do smrti.

Haški tribunal objavio je 27. maja 1999. godine optužnicu protiv Miloševića. Uhapšen je 1. aprila 2001. godine, a izručen Tribunalu 28. juna iste godine.

Nikola Šainović, nekadašnji premijer Srbije i vicepremijer Savezne Republike Jugoslavije. U razgovoru sa ekipom portala Happbcs je rekao sa Miloševićem sa proveo 12 godina u politici ali i tri godine u Hagu. Takođe je naglasio da bez obzira sve Milošević znao još 1998 da će tamo završiti . a to je potvrdio i Momir Bulatović u svojim memoarima. 

U sećanju na svog prijatelja Šainović se pita ako je Milošević toliko pogrešio kako je onda moguće da ni jedan naredni predsednik Srbije nije rešio to pitanje, nije jer je nemoguće jer je taj plan o rasprčavanju donet još davnih osamdesetih. Takođe u jednom starijem intervjuu za beogradske medije Šainović Na pitanje da li bi sada potpisao ono što je 1999. odbio, Šainović je odgovorio da ne bi, jer je, kaže, sporazum i bio napravljen tako da ga srpska strana ne potpiše. “Imam na sudu, u haškim dokumentima, izjavu predsednika Klintona koji je rekao:

‘To što sam dao Miloševiću, ja nikada ne bih potpisao’. Izbor za bombardovanje je napravio onaj ko je bombardovanje odlučio. Nismo mi. Taj isti koji nam je dao dokument koji smo mi prihvatili i kojim je bombardovanje prestalo”, rekao je Šainović u svom prvom pojavljivanju na nekoj televiziji posle odsluženja zatvorske kazne u Hagu.

Šainović je rekao da su i dokument iz Rambujea i dokument Martija Ahtisarija kojim je okončano bombardovanje, pisani u istoj kancelariji Stejt Departmenta. “Oba dokumenta, oba su nam stavljena kao ultimatum ‘uzmi ili ostavi’. Zamislite da nam je prvo dat Ahtisarijev dokument. Ja mislim da mi ne bi mogli da ga odbijemo. Zamislite da je ta ista sila imala malo razumevanja za koje nije trebao rat i tolike žrtve da je ubedi da treba dati (rezoluciju SB UN) 1244. Hoću da kažem da je između ta dva koraka jedan rat koji je bio nepotreban. Mi bismo potpisali 1244, rat se ne bi desio. Da li to Amerika nije znala? Znala je. Isuviše je ozbiljna država da bih ja sad rekao da to nije razumela”

Bivši premijer Srbije smatra i da događaji devedesetih nisu samo bilans vlasti Slobodana Miloševića i SPS-a, već da je na prostoru bivše Jugoslavije delovalo mnogo faktora, u mnogo dužem periodu “pre nego što se Milošević uopšte rodio, a kamoli pojavio na Gazimestanu”. On kaže da ne može da govori o tome kako bi se stvari odvijale da nije bilo Miloševića, ali ne isključuje u mogućnost da bi bilo možda još gore.

Šainović podseća i na rečenicu koji je Milošević 1998. godine izrekao u razgovoru s Momirom Bulatovićem: “Svi mi koji se bavimo Kosovom završićemo u Hagu na čelu sa mnom”. “Da li smo bili svesni te mogućnosti? Jesmo. Da li smo bili svesni veličine problema sa kojim se suočavamo i veličine terorističke oružane pobune na Kosovu? Jesmo. Da li smo između te dve stvari mogli da biramo? Nismo. Nismo mogli da kažemo: ‘Znate, mi se nećemo suprostaviti oružanoj pobuni u svojoj zemlji čiji je jedini cilj oružana teroristička secesija’. To se desilo. Mi smo mislili, i ja sam mislio, da se tome moramo suprostaviti. Istorija će da nam sudi”, poručuje on.