STIŽU DVA NOVA POVEĆANJA PENZIJA: Evo kada penzioneri mogu da očekuju više para u svom novčaniku

Ako se ostvare nedavno date najave ministra finansija Siniše Malog, da bi novo povećanje penzija moglo da se razmatra od avgusta ove godine u zavisnosti od rezultata koji se postignu, tj. ukoliko se stvori višak koji se može vratiti građanima, penzioneri bi treću godinu zaredom imali povećanje penzija dva puta godišnje, što redovno, što vanredno. Iako do tada ima još vremena, najstariji naviknuti na ovaj ritam, veruju da će se praksa nastaviti i u ovoj godini, čime bi se njihova primanja približila zaradama u nešto većem procentu.

– U poslednje dve godine penzije su povećane 56 odsto. Očekujem da se novo povećanje može planirati u periodu od avgusta do oktobra. I u razgovorima sa predstavnicima Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) je bilo reči i o mogućem povećanju penzija – kazao je Mali.

Prof. dr Andreja Savić, predsednik Saveza penzionera Srbije, pozdravlja najave o mogućem povećanju penzija do kraja godine i dodaje da je to potvrda kontinuiteta državne politike za brigu o najstarijima koja je bila vidljiva i poslednje dve godine.

– Sve što je u međuvremenu urađeno na poboljšanju švajcarske formule i davanjima za ovu populaciju je potvrda da se država na dostojanstven način odnosi prema penzionerima. U svakom slučaju treba sačekati novi saziv vlade i nakon toga sa nadležnim ministarstvima nastaviti socijalni dijalog u kome će biti i predstavnici Saveza penzionera Srbije, Saveza samostalnih sindikata Srbije i Sindikat penzionera „Nezavisnost” budući da su ti sastanci u poslednje dve godine davali rezultate – kaže Savić.

Ono na čemu će se i ubuduće raditi je da penzije u većoj meri prate rast zarada i da procenat penzija u prosečnoj plati ne pada ispod 50 procenata.

Inače, prema podacima statistike Fonda PIO, od januara ove godine učešće prosečne penzije u prosečnoj zaradi za sve kategorije penzionera iznose – 41,9 odsto, za penzionere Fonda PIO zaposlenih 44,4 procenta, samostalce – 39,3 i poljoprivredne penzionere – 18,1 odsto.

– Da bi se negativni efekti prethodnog inflacionog talasa ublažili, izuzetno je bitno najavljeno povećanje penzija od strane ministra finansija Malog. To povećanje koje će biti u skladu sa realnim stanjem u državnoj blagajni biće od posebne važnosti za penzionere. Istovremeno, to predstavlja odgovorno ponašanje države i vlade i spremnost da se posveti najveća pažnja najstarijima – kaže Ružica Belanović, potpredsednica PUPS-a i predsednica Gradske organizacije penzionera Beograd.

To je, ističe, u duhu proklamovanog stava Vučić–Кrkobabić, koji je od najveće važnosti za penzionere – a to je da penzije prate plate.

Miloš Grabundžija, predsednik Sindikata penzionera „Nezavisnost”, kaže da treba sačekati i videti kakva će biti situacija u budžetu narednih meseci i da ako su se već značajno povećavale plate za celokupni javni sektor, da i penzije treba u tom smislu da se povećavaju.

Na pitanje da li se ovim vanrednim usklađivanjima može nadomestiti dug države prema penzionerima nastao tokom godina kada su one zbog ekonomske krize bile zamrznute, Grabundžija kaže da ne može, jer je tu reč o ogromnoj svoti novca od oko 117 milijardi dinara. Mesečno se za penzije izdvaja oko 75 milijardi.

Ono što će biti intencija ovog sindikata posle formiranja nove vlade je da se ovo vanredno usklađivanje u najvećem procentu odnosi na najugroženije penzionere, tj. one čija penzija iznosi 12.000 ili 15.000 dinara, i koji uz to dobijaju i neku socijalnu pomoć, ali je sve to u zbiru malo, kaže sagovornik.

Zahvaljujući dobrom trendu naplate doprinosa i pozitivnom finansijskom rezultatu Fonda PIO, kao odrazu stabilne ekonomije, povećane zaposlenosti i viših zarada, od januara 2024. godine penzije su uvećane za 14,8 odsto. Sa tim povećanjem prosečna penzija iznosi 45.775 dinara. Od januara 2022. do januara 2024. godine penzije su, uključujući redovno i vanredno usklađivanje, povećane za kumulativno 56 odsto – izjavio je nedavno direktor Fonda PIO Relja Ognjenović.

Inače su penzije vanredno i redovno usklađivane 1. januara 2022. za 5,5 odsto, a onda u novembru iste godine za još devet procenata.

U januaru prošle godine su korigovane za 12,1 odsto, a od 1. oktobra 2023. za još 5,5 procenata. Od početka ove godine redovno usklađivanje je iznosilo 14,8 procenata.