Amerikanac koji je postao Rus – Trajan Lengdon

Došao je prilično tiho, bez očekivanja da će kasnije postati jedan od najčuvenijih igrača u jednom od najčuvenijih klupova na evropskom tlu. Ipak, završilo se onako kako je Bog želeo.

Rubrika „Alo, Retro“ će vam u narednih dva meseca svakoga jutra donositi priče o bivšim košarkašima, koji su svojim bravurama i veštinama ostavili trag u istoriji evropske košarke.

U današnjem tekstu donosimo vam priču o Trajanu Lengodnu, momku rođenom na Aljasci, koji se kasnije, simbolično, pronašao u Rusiji.

Nakon završene srednje škole na rodnoj Aljasci, veliki broj škola bio je zainteresovan da popularnog „Dukija“ privede u svoje redove.

Ipak, kada je na njegovu adresu stigla ponuda od prestižnog koledža kao što je Djuk, svaka dilema je tog trenutka prestala da postoji.

Tada je, pod palicom čuvenog trenera Majka Kžiževskog, imao fenomenalne četiri godine na jednom od najkvalitetnijih programa u istoriji NCAA košarke.

Prosečno je beležio nešto manje od 15 poena na koledžu, što je bilo dovoljno da ga preporuči NBA ekipa, te je 1999. godine izabran kao 11. pik od strane Klivlend Kavalirsa

Verovali su u Ohaju da bi upravo Lengdon mogao da bude sledeća velika stvar NBA lige, a definitivno je da su za tako nešto predispozicije postojale.

Sa svojih 193 centimetara imao je idealnu visinu za beka u tim trenucima, a fizikalije su mu dozvoljavale da na obe strane terena odgovori gotovo svim igračima u ligi.

Ipak, nešto što ga nikada nije karakterisalo jeste bezobrazluk, a svedoci smo da samo takvi uspevaju u najjačoj ligi sveta, što su mnogo puta na koži osetili i naši košarkaši.

Trajan nije bio takav, jednostavno je rastao u nekom drugačijem sistemu, te je nakon tri godine u redovima Klivlend Kavalirsa pokazao da je vreme za nešto drugačije. Želeo je da napreduje i krenuo je u Evropu.

Mesina ga prvi primetio

Očekivano, kapitalac iz NBA lige poput Lengdona nije mogao proći nezapaženo na evropskom tlu, ali je u trci za njegov potpis najbrži bio Trevizo, koji je na čelu sa prekaljenim Etoreom Mesinom na klupi pravio sledeću veliku priču evropske košarke.

Nije bilo potrebno Trajanu da shvati da je Evropa pravo mesto za njega – čim je stigao na Stari kontinent počeo ja da dominira na obe strane terena.

Trevizo je, sa njim na čelu, igrao fenomenalno te sezone, te je uspeo da dođe do trofeja italijanskog šampionata i kupa, dok je ova simpatična ekipa završila i na Fajnal-foru Evrolige.

U polufinalu je, u malom italijanskom derbiju, pred Trevizom pala ekipa Montepaskija, ali je Barselona, vođena Svetislavom Pešićem, sa liderima na teren kakvi su bili Gregor Fućka i Dejan Bodiroga, bila prejaka. Jednostavno, Kataloncima je te sezone bilo u genima da moraju da osvoje titulu.

U tome su i uspeli.

Efes iskoristio nepažnju, ali je Rusija bila nešto posebno

Kako je Trevizo sa Lengdonom potpisao samo jednogodišnji ugovor prilikom dolaska iz NBA lige, bilo je jasno da će na leto biti velika potražnja za igračem koji je svoj tim lično vodio do finala Evrolige.

U moru ponuda, najkonkretniji je bio Efes, koji je ubrzo uspeo da sklopi dogovor i parafira ugovor sa jednim od najboljih igrača na svojoj poziciji na Starom kontinentu.

Ponovo je igrao sjajno, imao je gotovo 15 poena u proseku, ali je osećao da nešto nije kako treba – činilo se da Bosfor nije sredina u kojoj Trajan pripada.

Atipično mnogima, odlučio se za prilično nepopularni potez, ukoliko se gleda kvalitet života – sunčani Istanbul zamenio je ledenom Moskvom, gde je prvo jedne sezone nosio dres Dinama, nakon čega je postao istinska legenda tamošnjeg CSKA.

Od rođenja je bio drugačiji

Nasuprot mnogim tužnim pričama američkih košarkaša, koji su od ranog detinjstva bili prepušteni sami sebi, ali i ulici, Lengdonova priča nije ni izbliza takva – i on nema nikakav problem da to javno kaže i živi sa tim.

Trajanov otac je profesor antropologije i prilično srazmeran i čovek na mestu, koji je u svakom trenutku prvenstveno gledao egzistenciju i obrazovanje svog deteta, a nakon svega toga košarkašku karijeru.

O tome dovoljno objašnjava činjenica da sa svojim sinom sve do završetka srednje škole nije konkretnije pričao o košarci, a kada je bio siguran da obojica poseduju uzajamno poverenje – pozvao je Majka Kžiževskog sa Djuka i prihvatio ponudu, čime je napravio veliku uslugu i sinu, ali i svojoj porodici.

Takvo vaspitanje dovelo je Lengdona do toga da bude atipičan igrač za svoju poziciju.

Bekovi inače znaju da često budu sebični, ali to nije bio slučaj sa njim – bio je ubitačan skorer, ali neko ko je u svakom trenutku bio spreman da se skloni u stranu i prepusti palicu nekom drugom, ukoliko za to ima potrebe.

MVP nagrada za kruna svega

Nema potrebe govoriti o tome koliko su ga obožavali u Moskvi – pored domaćih igrača postao je neko ko je miljenik publike „armejaca“, a sve im je to vraćao fenomenalnim izdanjima na terenu.

U šest godina provedenih u dresu CSKA uspeo je da u dva navrata pokori Stari kontinent sa svojim timom, 2006. i 2008. godine, a u drugom pohodu na evropski tron Lengdon je bio i MVP završnog turnira.

Do momenta kada je odlučio da završi karijeru, 2011. godine, ostao je veran ekipi iz prestonice Rusije, a u više navrata je govorio da je CSKA za njega nešto posebno i emotivno.

Aljaska i Rusija – ima nečega u tome. Ako ne verujete, pitajte Trajana Lengdona – on vrlo dobro zna sve.