6°C

Beograd

Photo: instagram

Izvor: Blic.rs

KO JE ALJBIN KURTI Od teroriste do premijera

Puna tri meseca nakon parlamentarnih izbora, pokret "Samoopredeljenje" - najjača politička snaga na Kosovu - objavila je danas da je predložila Aljbina Kurtija za premijera tzv. Kosova. Da li je Kurti, nakon decenija političke marginalizacije zbog svoje ekstremne politike, konačno dočekao svojih pet minuta?

"Samoopredeljenje" je predlog za mandatara dostavilo predsedniku privremenih prštinskih institucija Hašimu Tačiju, nakon što je ovaj uputio više poziva strankama da mu predlože ime mandatara buduće vlade. Nema sumnje da je Tači na ovaj način hteo da dodatno pritisne Kurtija, koji se i dalje suočava sa teškim i neizvesnim pregovorima sa drugoplasiranom DSK Ise Mustafe. Kurti je, međutim, najpre rekao Tačiju da se "strpi", a sada je njegova stranka odgovorila na izazov predsednika tzv. Kosova.

Aljbin Kurti rođen je 1975. godine u Prištini, a javnost je za njega čula kada je 1997. godine bio glavni organizator demonstracija 1997. protiv Miloševića na Kosovu. Dve godine kasnije uhapšen je pod optužbom za ugrožavanje teritorijalnog integriteta. Oslobođen je nakon Miloševićevog pada sa vlasti.

Tih godina Kurti je bio poznat i kao politički predstavnik OVK, a njegove ideje bile su izrazito nacionalistuičke sa fokusom na otcepljenje Kosova od Srbije. Tu činjenicu ne samo da nije krio, već ju je sa ponosom isticao-

Ubrzo nakon puštanja iz zatvora bio je aktivan u Kosovskoj akcionoj mreži (KAN), od koje je 2005. nastao pokret „Samoopredeljenje“.

Političku karijeru gradio je uglavnom na beskompromisnom stavu da traži samostalno Kosovo (kasnije i ujedinjenje sa Albanijom). S tim u vezi, nije mu bilo strano da organizuje skupove na kojima su se njegovi predstavnici otvoreno sukobljavali sa snagama UNMIK, i Euleksa. Ti nasilni incidenti - zbog kojih je i hapšen - trajali su i nakon jednostranog proglašenja nezavisnosti 2008. godine.

U januaru 2012, organizovao je blokadu graničnog prelaza Merdare, kako bi kamioni s robom iz Srbije bili sprečeni da uđu na Kosovo

Iako je i na izborima 2017. “Samoopredeljenje“ dobilo najviše glasova, tada je ipak ostalo u opoziciji. Tada je počeo i otvoreno da govori protiv Briselskog sporazuma. Uprkos tome, na iznenađenje nekih, ostajao je "u milosti" Zapada: kao političar koji nije iza sebe imao balast korupcije i ratnih zločina, predstavljao je alternativu "staroj gardi" - Tačiju, Haradinaju, Ljimaju, Veseljiju i ostalima.

Kurtijevo "Samoopredeljenje" je i 2017. godine bilo najjača stranka na Kosovu, kada je naparlamentarnim izborima osvojilo najviše glasova. Međutim, od premijerske pozicije odvojila ga je široka koalicija u kojoj je, na kraju, čelnu ulogu preuzela stranka sa najmanjom podrškom - Alijansa za budućnost Kosova Ramuša Haradinaja, koji je i postao premijer. Nakon poziva koji je Haradinaj imao da se u svojstvu osumnjičenog pojavi u sudu za zločine OVK u Hagu, Haradinaj je podneo ostavku i izazvao prevremene izbore. Na njima, opet ista slika - "Samoopredeljenje" osvaja najviše glasova.

I na izborima koji su se dogodili prošle godine, i nakon osvajanja većine u parlamentu Kosova, Kurti je ostao uporna: ne želi da razgovara sa Srbijom, ni sa Srpskom listom, već samo sa srpskom manjinom; rezultat pregovora u Briselu za njega mora biti priznanje Kosova; ujedinjenje sa Albanijom je strateški cilj uprkos prigovorima međunarodne zajednice i suseda.

Ipak, nije ova agenda usporila formiranje prištinske vlade. U pregovorima "Samoopredeljenja" i DSK zapelo je, zapravo, oko personalnih rešenja: pitanja ministara i predsednika države (nakon isteka Tačijevog mandata). navodno, najveći problem prtedstavlja mesto ministra unutrašnjih poslova, koje Kurti očajnički želi za svoju stranku, jer mu se i kampanja zasnivala na borbi protiv korupcije.

Da li će Kurti konačno postati premijer ili će se njegova politička platforma pokazati previše ekstremnom i nepodložnom dogovrima - ostaje da se vidi.

Komentari korisnika (0)


Ostavite komentar