ŽESTOKI SE*S: PE*IS mi je bio TVRD kao nikada do sada!

 

Prvo seksualno iskustvo doživeo sam sa Draganom u 22 godini, najboljim drugom koji je bio kao moj brat blizanac. Bili smo markantani, zgodni, duhoviti, potpuno strejt izgleda i ponašanja, interesantani u društvu, u nas su bile zaljubljene sve devojke koje su nas znale (ili bar velika većina).

Tako je i bilo, besomučno smo ih karali i menjali naročito brucoškinje koje su dolazile iz provincije ali smo nalazili vremena i za zadovoljenje naših biseksualnih sklonosti. Onda vam ne moram reći kako je teško naći ponovo nekog takvog „Dragana”. Ovo je priča o tome.

Međutim, studije su se završile, i svako od nas je otišao na svoju stranu. Tugu, prazninu, ali ne i ljubav, jer to tada sebi nisam hteo, ali nisam ni smeo da priznam, koju sam osećao, mislio sam da ću da potisnem ženidbom, brakom, decom, porodicom, poslom. Oženio sam se devojkom koju sam mnogo voleo i danas je volim jer je ona jedno čedno stvorenje koje se samo voli. I tako, rodilo se jedno dete, pa zatim i drugo. Roditeljski osećaj – nov i fantastičan, ali sve više mi je nedostajao moj drug Dragan.

Nedostajala mi je osoba kao što je on, neko sa kime bih podelio svoju bisekualnu sklonost koju je Dragan otkrio i probudio u meni. Ali to nije išlo, Dragan je bio daleko. Nekoliko narednih godina svoju pohotu sam zadovoljavao filmovima i časopisima. Prolazile su godine a ja sam pokušavao da nađem nekoga sa kime bih podelio svoje seksualno opredeljenje, ali su se samo ređala razočarenja jedno za drugim, imao sam toliko razočarenja da bi mogao feljton da napišem.

Nije da sam ja neko ko traži nešto posebno, ali tražim nekoga ko je normalan i liči na normalnog muškarca, ima mušku psihologiju i primarne polne karakteristike. Pokušavao sam preko četa, preko oglasa, ali ničim nisam bio zadovoljan. Što se tiče seksa bilo je tu lepih trenutaka sa ponekim tipovima. Ali se stalno desavalo da bi voleo da oni ne progovore jer su feminizirani u glasu, govoru, pokretima, ili da se nađemo u mraku jer se femkasto oblače, ili su toliko ružni da bih voleo da im stavim papirnu kesu na glavu, ili su obični foliranti, a takvih je najviše.

Ali dosta o tome, oni koji budu pročitali ovo verovatno će i sami znati šta sam hteo da kažem. Ja i nisam neki pisac, ja sam tehničko lice. Ali postoji Bog, a i matematička verovatnoća u koju sam se najviše uzdao.

Tako se dogodilo da mi je pre nekoliko meseci jedan feminizirani tip sa kojim sam bio samo jednom u trenutku „pomračenja uma”, poslao SMS poruku sa tekstom da on ima jednog poznanika koga bih želeo da upoznam, i dao mi njegov broj telefona. Nisam ništa posebno bio oduševljen, predpostavljao sam da će biti ponovo razočarenje, neka „tetka” koja će da počne da se uvija čim me ugleda.

Prošlo je nekoliko nedelja, razmenjivali smo poruke i sve više mi se dopadao taj momak, imao je zdravo razmišljanje, bio je duhovit, interesantan sagovornik, i dopadali su mi se neki njegovi stavovi.

Napokon je došao i dan D! Ja sam se spremio i otišao u njegov grad da se upoznamo. Dogovor je pao da se nađemo u sumrak u njegovom delu grada na parkingu jedne firme. Ja sam sedeo u kolima i iščekivao da se on pojavi. I napokon, pojavila se senka krupnog i velikog muškarca, išao je pravo prema autu (pošto sam ja jedini sedeo u svom, ostali su bili prazni).

Uzbuđivao me je sam pogled na njegov hod i veličinu, bila je zima, bio je odeven u jaknu pa nisam mogao da vidim kakvo mu je telo. Ali kada je došao do auta ja sam izašao i pružio ruku rekavši: „Nikola„. „Ja sam Bojan”. Spustio je kapuljaču i ukazalo se prelepo prijatno lice muškarca uokvireno naočarima čiji je glas odzvanjao u mojim ušima kao bubnjevi.

Odmah mi je bilo jasno na osnovu SMS-a, a sad na osnovu izgleda, da je velika verovatnoća da je on taj koga ja tražim. Ali, da li ću se ja njemu dopasti? Ja ovo pitanje nisam sebi postavio više od dva puta u životu, i to samo u odnosu sa ribama, sa tipovima nikada, jer valjda nisam imao priliku, sve do tad je bilo luk i voda.

Seo je u auto i odmah smo krenuli. Otišli smo na piće u lokalni kafić u njegovom kraju gde su ga znali što mi je, moram priznati, imponovalo. Meni je to značilo da sam prošao prvi test, znači dopadam mu se, ne stidi se da sedne sa mnom u kafić u svom kraju gde ga svi znaju, prilaze mu i javljaju mu se. Mene je predstavio kao kolegu iz drugog grada što, u stvari, i jesam, jer su nam profesije vrlo slične. Počeo je razgovor i bio sam oduševljen njegovim glasom, pričom, bio je potpuno normalan, nikada ne bih posumnjao da je u fazonu.

Bio sam napaljen, a i on, što mi je i priznao, i rešili smo da se malo provozamo autom. Otišli smo van grada u neku šumu i tu parkirali auto. Sedeli smo tako i pričali o svemu i svačemu, niko nije imao petlju da išta prvi pokuša, mada smo obojica već imali iskustva, sve do trenutka dok on nije rekao: „Da li mogu da te poljubim?”

Da li možeš? – kakvo pitanje, pa to je sve što sam želeo tog trenutka. Na to sam se ja nagnuo prema njemu i usne su se spojile u poljubac od koga me je udarila struja. Tog trenutka su pale sve kočnice. Kidali smo odeću jedan drugom u želji da se što pre oslobodimo stega. Nismo imali pojma ni o vremenu ni o prostoru. Ova scena me podsećala na to kao da se znamo 100 godina i da se nismo videli zadnjih 50.

Izvor: tomiradi.com
Foto:Twitter/Telegraph

Pratite nas na društvenim mrežama

Preporučene vesti



Podeli novost

HappyTV

Ponedeljak
04:30  Rano jutro
06:45  Dobro jutro Srbijo
11:30  Provodadžija
11:55  Vesti
12:05  Provodadžija
12:55  Vesti
13:05  Novajlije reality
13:55  Vesti
14:10  Serija: Suze moje sestre (R)
15:15  Posle ručka
17:30  Telemaster
18.10  Serija: Suze moje sestre
19:00 Čađava mehana
19:55  Bingo
20:30  Upoznajte Novajlije
21:00  Ćirilica 
23:00  Novajlije reality