JE**O JE PLEJBOJ ZEČICU: Predavala mu se svake sekunde, širila kl**oris i mazila bradavice, dok joj usta nije napunio toplom tečnošću!

Kiša je lila kao iz kabla. Tog maja baš je često padala. Bio je već kraj meseca i topao dan je obećavao toplu noć, međutim, kiša je pokvarila nadanja i planove. Ako ih je iko imao. Vuk se vraćao iz dorćolskog bircuza posle drugovanja s prijateljima. Ušao je u svoj tamnosivi “pežo”, zastao na trenutak, skinuo naočare, dok su mu se kapljice slivale niz lice. Obrisao je lice peškirićem koji je držao u kaseti automobila.

- Baš je mogla da promaši ovo veče... - mislio je. Upalio je auto i krenuo je put predgađa.

Tamo negde u ulici Tadeuša Košćuškog, kod zoo vrta sporo se kretala ženska prilika u ciklama kabanici i šarenim, gummenim čizmama. Neobično sporo je išla, pomalo je zanosila. Kao da nije marila za kišu. Bi mu žao da se žena zlopati po nevremenu, razmišljao je svega trenutak. Stao je.

- Hej... Želiš prevoz? Baš pljušti!

- Ne treba... U stvari, ne znam...

- Hajde, nemaš baš mnogo vremena za razmišljanje!

- Da... Svejedno sam mokra...

- Ne filosofiraj, upadaj! Ne boj se, neću ti ništa!

- Stvarno?!

- Majke mi...

Smejali su se. Ušla je. Oprezno, ali nije bilo ni važno. Sedište je već bilo mokro. Skinula je kapuljaču. Imala je ravnu, smeđu kosu i zelene oči... Pogledao ju je.

- Malo si cugnula, a?

- Pa da, malo... U stvari, malo više. Posvađala sam se sa dečkom...

- I to je razlog da popiješ?

- E, hajde da ne morališemo, važi?

- Izvini, u pravu si. Gde da te odvezem...? - i pružio je u ruku u znak upoznavanja.

- Nevena... Ne znam, ne znam još. Rećiću ti na vreme.

- Vuk. Jao izvini, poznata si mi...

- Hahahaha, jesam li? Dadadada, eto šta “Plejboj” učini od žene!

Kola su krenula. Nevena je prekrstila mokre noge, lepo izvajane i pocrnele za kraj maja. Šminka joj se razlila po obrazima, a ona ju je uklonila rukom. “Lepa žena”, mislio je. “Šta treba da joj se desi da bi sebe ovako spustila?”, i dalje su mu se vrzmale misli kao roj pčela. Pričali su, onako neobavezno. Ona mu nije govorila da stane. Primećivao je ružičasti šorts, plavu majicu, zelene oči koje su ga upijale. “Alkohol”, mislio je. Ali, kod nje je bilo drugačije. Kao da je u pogledu tažila neku sigurnost. “Jebena sam ti ja sigurnost”, mislio je. “Ni sam sebi nisam siguran”, odgovarao je sam sebi na pitanja. “Tačnije, sam sam sebi pakao”.

- E, pazi, ja idem baš daleko, ako ti odgovora, možeš sa mnom... Ne znam, možda si mi komšinica... - hteo je da je nasmeje.

- Nisam ti komšinica, samo vozi.

Nije baš bila neka situacija. Devojka nije govorila ni gde da skrene, ni gde da stane. Išao je ka svojoj kući. Ubrzo bili su ispred njegove zgrade. Neprijatna situacija postala je još neprijatnija.

- Šta ću s tobom? Ja sam stigao kući.

- Vodi me kući...

- Čijoj? Mojoj?! Daj bre, reci neku adresu! Tetkinu, strininu, drugaricinu!

- Ne, ne, i ne... Ne mogu, stvarno...

- Si sigurna? Dobro, imam fen, imam sobu, možeš da prespavaš. Neću te dirati.

- A možda baš želim da me diraš?

- E, nisam vešt u tim stvarima, nemoj posle... - poljubila ga je i prekinula je njegov monolog uzornog i finog mladića, neženje. Kao da ga je pogodila munja, uzvratio je žestoko, priljubivši svoje telo uz njenu mokru kabanicu. Na jeziku mu je ostao ukus belog vina.

- Biće nam udobnije kod mene - prošaputao je.

- Idemo onda - izgovorila je otvorivši vrata od kola.

Ušli su u prostrani ulaz stambene zgrade. Ljubili su se neprestano dok su čekali lift. U kabini su za tenutak zastali i primirili se. “Okej, ovde razmišlja moj vršnjak”, rojilo mu se. “Pritom, riba je iz “Plejboja”! Ej, “Plejboja”! Nikad nisi imao tako nekog, daj ne kvari sad...”, zastao je. I dalje se premišljao. “Hajde da budem razuman”.

- Nema razuma. Što se trudiš? - odgovorila je lepa Nevena umesto njega. Zazavonilo je. Peti sprat. Izašli su i krenuli ka tamno braon vratima, desno od lifta. Otključao je i pustio pokislu ženu u predvorje stana.

- Raskomoti se. Sedi gde želiš. Hoćeš papuče, neku garderobu?

- Šta, imaš garderobu od bivših riba?

- Recimo to tako... - nasmejao se.

Iz ormana izvukao je je donji deo trenerke, plave, ženske... I sivu majicu, takođe žensku. Dao je pridošloj, nenadanoj gošći. Otišao je do kupatila da iz fioke izvuče neotovorenu četkicu za zube. Uvek je imao neku u rezervi. Neženja. To mu je sudbina.

 - Četkica ti je u kupatilu. Soba u kojoj možeš sa prespavaš je tu pored - rekao je.

- Hvala... Stavrno hvala. A da nemaš nešto da popijem? Je l’ duvaš?

-Duvam. I imam i to. Sredi se, prvo.

Kad se Nevena dovela u red, Vuk je već imao sve spremno. Uključili su TV i počeli da duvaju uz gaziranu tekućinu i grikalice. A onda, samo najednom, poljubio ju je. I još jednom nije se opirala. Stavio je levu šaku u gustu, smeđu, kosu koja je još mirisala na kišu. Ona je njega dotakla po ramenu, a zatim zagrlila. Talasi strasti jurnuli su u svim pravcima. “Ne ovo nije samo poljubac, nije samo strast”, mislio je, “Ovoj ženi treba nežnosti”. Ljubio ju je po vratu i mazio po vitkim rukama. Uzdahnula je. Majicu je zadigao i pustio lepe, velike grudi da se zanjišu. Ljubio je nabrkele bradvice, dok je Nevena stenjala.

- Nemoj da staješ... - jedva je izgovorila. Nastavio je da ljubi dve lepotice, čvrste i jedre dok joj je skidao trenerku. Pamučne, plave gaćice su skrivale vlažnu devojčicu koja je pulsirala pod njegovim prstima. Oslobodio ju je nepotrebnog veša. Bila je glatka, lepo izdepilirana i mirisala je na puder. Jezikom je prešao preko ružičastog klitorisa, pa preko usmina otvarajući ih. U njenu unutrašnjost ušao je jezikom kad je nežna žena ispustila prigušen krik. “Put bez povratka”, ponovo je pomislio.

Uhvatio je u naručje i uveo u spavaću sobu. Prostran krevet sa teget posteljinom bio je dovoljan za njih dvoje. Skinuo joj je majicu i položio na njega. Poljupcima se ponovo približavao velikim bradavicama i nežnom stomaku, do pupka. Uzdisala je, što mu je bilo dovoljno da nastavi sa igrom.

- Ja sam budala koja ne razmišlja ni o čemu... Ovo je pravi trenutak...

- Ne razmišljaj... Tu sam jer sam tako htela - bila je uverljiva Nevena. “U al’ si mi ti neka sigurica... Nevena iz “Plejboja”, jebote! Trenutno pod dejstvom opijata”, misli su trčale u kasu. Njemu je vršnjak već odavno pulsirao u boksericama. Skinuo je majicu i sve sa sebe, uzdigao se na kolenima iznad žene i desnom rukom povlačio kožicu, pokazivajući joj glavić. Ustala je i usnama mu se približila. Lepo ga je obuhvatila, olizala i krenula ritmički da ga draži i usisava. Stenjao je, uživao, samo je hteo da ne prestane. Prestala je, jer ga je htela u sebi.

Pustila je da svoj učvrđeni ud ugura u njenu tako usku, ružičastu mačkicu, sad već nabreklu i crvenu od nadražaja. Grickao je bradavice dok je svoju muškost uguravo u nežnu Nevenu. Uzdisala je i ni jednom se nije žalila. Najzad, zario je ceo ud u nju. Pustila je jači krik.

Ritam njegovih kukova joj je odgovarao, širila se i skupljala u ritmu, kako su joj sokovi njene nežne unutrašnosti dozvoljavali. On je ulazio u nju snažno i ritmično, gledajući klitoris kako se pomera. Svršila je, jako mu stežući ud, mišićima vagine ga je izbacivala iz sebe istovremeno se tesući pod naletima orgazma. Čvrsto ju je uhvatio za kukove, a onda izvukao svog vršnjaka iz nje. “Ne još”, mislio je. Okrenuo je na leđa da vidi kao joj dupe izgleda od pozadi. “Savršeno”. Polako je ugurao ud u nju. Napravio je svega nekoliko pokreta. Ponovo je doživela vrhunac, stežući mu muškost.

Pošto su se okrenuli jedno prema drugom, uzela je njegovog vršnjaka u usta. Polako i tempirano ga je sisala, brže pa sve sporije, pa opet brže, dok mu prstima nije dotakla erogenu zonu, tu negde oko anusa i testisa. Iste sekunde joj je napunio usta toplom, skatkastom tečnošću dahćući uz isprekidan, prigušen glas.

Pogledala ga je zelenim očima, očekujući potvrdu. Gledao je i on nju. Znao je da će je sad ponovo dovesti do vrhunca. Raširio joj je noge i jezikom krenuo da palaca po klitorisu. Polako pa sve brže, dok joj krv nije jurnula u međunožje. Drhtavi orgazam poresao joj je telo. Stao je na njenu molbu. Tresla se uzdisala, čekala je da se smiri. Dodao joj je majicu. Poljubio je lepu ženu u čelo. Ušuškao u ćebence. Legao je pored nje i zagrlio ju je da se oseti sigurno. Zaspao je skoro iste sekunde.

Njoj san nije dolazio. Iskrala se iz kreveta kad se Vuk okrenuo na drugu stranu. Nestala je kao što se i pojavila. Dok je napuštala stan i silazila liftom, suze su joj se slivale niz lice. Naposletku, sela je na stepenice ulaza i isplakala se. Poluglasno, da ne remeti jutro. Kad je gorčinu izbacila iz sebe, pozvala je taksi. Otišla je u pravcu autoputa i jarkih svetala.

“Pamti me po dobrom, dobra nisam”, ostala je poruka na stolu.

Ostao je on. Sam. Ponovo. I osetio je kako ga ruke samoće ponovo dotiču i vuku u već poznatu zonu. Ipak, njen telefon je bio na poleđini papira. Nada? Ili samo još jedna zabluda? Život je prekratak. “Odluke su one koje ga određuju”, javio se unutrašnji glas. Uzeo je mobilni telefon u ruke i istipkao broj. Zvonilo je.

- Vuče...? Dugo ti je trebalo...

 

Nataša Ilić
Foto: Arhiva

Pratite nas na društvenim mrežama

Preporučene vesti



Podeli novost

HappyTV

                   Nedelja 

04:30  Rano jutro
06:45  Dobro jutro Srbijo
09:00  Bolja zemlja
11:00  Prelo u našem sokaku
14:00  Vesti
14:05  Parovi - Nedeljni ručak
16:00  FILM
17:30  Telemaster
18:10  Glamur specijal
19:00  Upoznajte Parove
21:00  Parovi - Izbacivanje
02:30  Parovi - Noćobdije
04:30  Rano jutro